Од родне равноправности до родне неутралности, потреба или тренд? Искуства из Шведске

Abstract

Родна неутралност као концепт потиче из постконструктивистичког феминизма потенцирајући једнакост без претпоставки и захтева у виду родних улога. Циљ рада је да прикаже значајне показатеље родне неутралности у Шведској, која заузима водеће место по показатељима за родно неутрално друштво и положај Србије која је у вишегодишњем процесу реализације политике родне равноправно сти. Чињеница је да се напредак у наведеним кључним областима унапређивања родне равноправности у Србији дешава изузетно споро што говори и податак да би тек за 59 година могли да очекујемо високо остварење анализираних параметара кроз пуну равноправност. Упоређујући Србију са земљама у ЕУ по Индексу родне равноправно сти 2018, запажа се да заостајемо за 9,4 поена у просеку, док за Шведском бележимо заостатак од 25,8 поена. У раду постављамо важна питања којима треба да се бави на учна и стручна јавност а тичу се критичког сагледавања родно неутралне образовне будућности Србије и колико смо ми као друштво спремни за исту.

Gender neutrality as a concept stems from post-constructivist feminism, emphasizing equality without assumptions and requirements in terms of of gender roles. In its essence, it emphases justice and equal treatment for all. Unlike traditional views of gender and sex, gender neutrality underlines self-awareness and investigation as to how gender can affect behaviors and relationships. The aim of this paper is to present important indicators of gender neutrality in Sweden, which holds a leading position according to the indicators for gender neutral society, and the position of Serbia, which has been undergoing a longstanding process of implementation of the gender equality policy. The fact of the matter is that progress in these key areas of gender equality improvement in Serbia is happening extremely slowly, which is supported by the fact that only in 59 years could we expect the analyzed parameters to be wholly met through full gender equality. Comparing Serbia with the EU countries according to the Gender Equality Index for 2018, it can be noted that we are 9.4 points behind on average, while we lag behind Sweden by 25.8 points. In this paper we ask important questions that should be addressed by the scientific and professional community, concerning a critical review of the gender-neutral educational future of Serbia, and how we, as a society, are ready for it.